WeBible

1 - А кад цар сјеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свијех непријатеља његовијех,

2 - Рече цар Натану пророку: види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завјесима.

3 - А Натан рече цару: шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.

4 - Али ону ноћ дође ријеч Господња к Натану говорећи:

5 - Иди и реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ: ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

6 - Кад нијесам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

7 - Куда сам год ходио са свијем синовима Израиљевим, јесам ли једну ријеч рекао коме од судија Израиљевијех, којима заповиједах да пасу народ мој Израиља, и казао: зашто ми не начините куће од кедра?

8 - Овако дакле реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему, Израиљу:

9 - И бјех с тобом куда си год ходио, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великијех људи који су на земљи.

10 - И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као прије,

11 - И од онога дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свијех непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.

12 - Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

13 - Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу пријесто царства његова довијека.

14 - Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син: ако учини што зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човјечијих.

15 - Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, којега уклоних испред тебе.

16 - Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довијека пред тобом, и пријесто ће твој стајати довијека.

17 - По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

18 - Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?

19 - Па и то ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена. Је ли то закон човјечји, Господе, Господе!

20 - Али шта ће јоште Давид да ти говори? та ти знаш слугу својега, Господе, Господе!

21 - Ради ријечи своје и по срцу својему учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи својему.

22 - Зато си велик, Господе Боже, нема такога какав си ти; и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.

23 - Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? којега је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дјела у земљи твојој, пред народом твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њиховијех.

24 - Јер си утврдио себи народ свој Израиља да ти буде народ довијека; а ти си им, Господе, Бог.

25 - И тако, Господе Боже, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову, потврди засвагда, и учини како си рекао.

26 - Нека се велича име твоје до вијека, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге твојега Давида нека стоји тврдо пред тобом.

27 - Јер си ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи својему говорећи: дом ћу сазидати теби. Зато слуга твој нађе у срцу својем да ти се помоли овом молитвом.

28 - Тако, Господе, Господе, ти си Бог, и ријечи су твоје истина; ти си ово добро обрекао слузи својему.

29 - Буди дакле вољан и благослови дом слуге својега да буде довијека пред тобом; јер си ти Господе, рекао, и твојим ће благословом бити благословен дом слуге твојега довијека.